Pelin

Pelin

Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Nema coveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju

u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen simbol gorcine i cemernosti.

Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod,

vekovima mucen, gonjen, ponižavan, koji je znao samo za

gorcinu života. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbeduje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grecke reci (Artemisia) lekovite.

Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.

Lekovito delovanje: pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-siruka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u

radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

Sermuš

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.

Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.

Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA:

lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).

Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.

Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.

Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!

Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

Kadulja-žalfija

Opis biljke: kadulja je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60 cm. Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji zeljasti. Stabljika je uspravna i cetverouglasta. Listovi su uski, elipticni, sitno naborani s dugackom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poredani. . Veliki tamnoljubicasti cvetovi skupljeni su u cvatove poput klasova koji su sastavljeni od pršljenova. Cvet je dvousnat, a caška i vencic imaju žlezdaste dlake. ,

Stanište: raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grancice

Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upucuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znaci spasonosna i lekovita, kadulja leci promuklost, cisti krv i jaca živce, grije želudac, otklanja vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence.

Žalfija deluje na cišcenje krvi i time oslobada organizam uzrocnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporucuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluca kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leci takode i obolele od reumatizma i, receno modernim recnikom, antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za cišcenje jetre, za bolesti bubrega i protiv nocnog znojenja. Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, ucinicete ih zdravijim i cvršcim.

Caj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišce kljucalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj caj u navedenim kolicinama 21 dan, izmedu menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.

Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jaca rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majcina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tecnost za kupku.

Žuti noćurak

Opis biljke: Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.

U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja.

Hajdučka trava

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .

Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.

Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.

Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.

Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.

Kamilica

Opis biljke: kamilica je jednogodišnja biljka s razgranjenom stabljikom visine 20 do 50 cm. Listovi su dvostruko prstasto rascepljeni s uskim koncastim listi?ima. Cvetna stabljika je brazdasta i na vrhu šuplja. Cvetište je cunjasta oblika i iznutra šuplje. Cvet je posebno ugodnog mirisa.

Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz putove.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi

Lekovito delovanje: kamilica je jedno od najboljih sredstava za žene i decu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije licnog živca, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl.

Korisna je kod svih oboljenja želuca i creva: grceva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod viška želucane kiseline. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Zatim za ispiranje i pripremanje obloga kod bolesti oka i raznih kožnih bolesti..

Gavez

Opis biljke: gavez ima socnu, grubo dlakavu stabljiku visine 20 do 100 cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i socan. Izvana je tamnosmedje do crnkaste boje, a iznutra bele do svetložute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, dugoljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmjenicno poredani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su prema dole u jednostrano povijenim cvatovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavobela do ružicaste ili ljubicaste . ,

Stanište: gavez raste po citavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, uz vode i na vlažnim livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov što se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Lekoviti delovi biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu. Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stocnu hranu. Višegodišnji gavez pušta korijen duboko u zemlju

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u prolece i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadice i do kraja suši na toplom mestu

Lekovito delovanje: od svih domacih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju što najviše deluje u stvaranju novih celija - zbog cega se gavez koristi u lecenju rana, cak i zapuštenih gnojnih rana. Njme se lece sve vrsti ozleda: ispucanost, posekline, lom kostiju, izev krvi i sl. Za vanjsku upotrebu protiv gihta i kostobolje nema boljeg leka od svežeg nastruganoga gaveza sa kojim oblažemo mesta oboljela od gihta.

Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu gaveza. Ona takodje povoljno deluje protiv neuralgicnih bolova, posebno protiv nesnosnih bolova lica.

Buduci da gavez snažno deluje na centralni živcani sistem, valja ga uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lecenja upale živaca; gde god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak, to se odrazi na perifernim živcima, a tinktura je jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika je tinkture i da preporadja kožu.; ostarelu, naboranu, pogotovo sa borama oko ociju, što su nastale zbog razlicitih kozmetickih sredstava, posle duže upotrebe tinkture, koža ce se regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa gospinom travom kantarionovo ulje ili još bolje takodje tinktura od kantariona.

Koren gaveza delotvoran je u lecenju raznih poteškoca organa za varenje, protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhialnog katara, upale pluca, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.

Caj protiv bronhijalne astme priprema se na sledeci nacin : 5 g korena gaveza kuvati pola sata u pola litre vode, ostavi da odstoji dvadeset minuta i zatim procedi. Pije se jedna šoljica ujutro natašte, zatim svakih pola sata dve velike kasikei pre spavanja opet jedna šoljica.

Caj protiv cira na zelucu i dvanaestercu priprema se na sledeci nacin: mešavina od 50 g gaveza, semena dunje, i lanenog semena (Semen lini) i po 20 g slatkog korena (Glycirrhiza glabra), i lista stolisnika, popari sa litrom kipuce vode, i nakon šest sati stajanja procedi. Pije se tokom dana umesto vode.

Ako treba podstaknuti znojenje ili mokrenje, priprema se caj od lišca i cveta gaveza. Jedna velika kasika lišca i cveta gaveza prelije se sa pola litre kipuce vode, poklopi i ostavi da stoji 15 minuta. procedi se i pije se dvaput dnevno; ujutro natašte i uvece pre spavanja, po 1 cašica. Ujedno, ovaj caj uklanja i grceve u trbuhu.

Napomena: svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenom ni limenom posudju !

Takodje, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplesnivi, jer je opasan!

Sok od svežeg korena zaustavlja krvarenja iz svežih rana.

Ako se koren gaveza kuva u mleku ili pivu dok se ne zgusne u kašu, dobija se sredstvo sa kojim se oblažu mesta preloma ruke ili noge; preko toga se stave dašcice i cvrsto se poveže. nakon 8 dana povoj se obnovi.

U slucaju da koža pobeli, na to mesto stavljati zgnjeceno lišce trpuca, a kasnije posuti prahom od zdrobljenog lišca kupine.

Manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tecno djubrivo u povrtlarstvu; bogat je kalijumom, pa je podesan za djubrenje korenastog povrca, narocito paradajza. Priprema : u pocetku cvatnje pokosi se gavez i cele biljke stavljaju u burad ili posude od plastike , ali ne sasvim do vrha.

Zatim se dolije voda dok biljke ne pokrije voda, posuda se pokrije i ostavi tako 3 nedelje. Kada masa provrije, tecnost se odlije i razredjenom vodom u promeru 1:10 upotrebljava za zalevanje povrca. Najbolje je ovu tecnost pomešati sa tecnim djubrivom od koprive, koje se spravlja na isti nacin, u promeru 1:1.

Zalevanje biljaka ovim tekucim prirodnim djubrivom ubrzava rast biljaka i jaca njihovu otpornost prema bolestima.

Dan i noć

Opis biljke: Dan i noc je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupcasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinacni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubicasti, žuti i beli). Cveta od proleca do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. ,

Stanište: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz.

Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, ciji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugacki, žuti, belo žuckasti sa jacim ili slabijim ljubicastim prelivom.

Lekovito delovanje: . Za lecenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, obicnog i velikog kašlja, za jace izlucivanje mokrace i protiv upale mokracne bešike Spremaju se cajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna. macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja cisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlucivanje mokrace i znoja. Preporucuje se u lecenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrecenja krvnih žila, raznih krvnih bolesti, bolesti mokracnih organa, nocnog mokrenja, peska u mokraci, slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grceva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr...

Nana

Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..

Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.

Lekovito delovanje: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protivteškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajeva za lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljava i protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.