Djurdjevak

Djurdjevak

Đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji.
Stalan je pratilac hrastovih i lipovih šuma i svetlih četinarskih šuma, gde odlično raste u dubokom plodnom i lako propusnom humusnom sloju sena ili polusenu.

Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.

Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao.

Največi proizvođači đurđevka su Nemačka sa proizvodnjom u okolini Hamburga, Libeka i u oblasti Šlezvig - Holštain, gde se duž reke Elbe, na kiselim i peskovitim terenima, nalaze najbolja proizvodna područja.

Kod nas ne postoji organizovana proizvodnja cveta za rezanje niti proizvodnja rizoma radi pospešivanja. Tadašnja celokupna ponuda rezanog cveta obezbeđuje se branjem cvetova po šumama ili sa površina u kućnim vrtovima gde gotovo bez ikakve nege odlično raste u senci krupnih stabala.

Đurđevak se veoma mnogo koristi kao rezani cvet i za ozelenjavanje zasenčenih delova kućnog vrta.

Neven (Calendula officinalis)

Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedeći, produžno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamnožute ili narandžaste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, najčešće narandžasto žuta cvast sa jezičastim cvetovima. Cveta od juna do novembra, razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cveće. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane "duple" cvasti jake narandžaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunčanom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sačuva divnu prirodnu boju i miris.

Karanfil

Osobina baštenskog karanfila je zapadna i srednja Evropa. Visok je samo 10-20 cm, ali šireći se svojim razgranatim rizomom zauzima veće površine. Listovi su zimzeleni, sivozelene boje, šiljasti. Na vrhu tankih stabljika tokom leta se otvaraju mirisni cvetovi raznih nijansi ružičaste boje. Kod nas se gaje razni varijeteti ovog karanfila. Dekorativno ostrvce od ovog cveća ukrašava kamenite bašte, rubne površine i prednji deo leje sa trajnicama, a manje površine mogu da se zasade njime i da posluže umesto travnjaka. Podmlađujemo ga redovnim delenjem korena, u protivnom neće biti dugog veka.

Položaj: voli sunčano mesto, eventualno blaga senka.

Zalivanje: redovno ga zalivamo, ali ne preobilno.

Tlo: karanfil voli vodopropusno zemljište sa manjom količinom kreča.

Temperatura: voli toplotu, nije mnogo zahtevna biljka.

Period cvetanja: maj, juni.

Muskatla

Muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je Južna Afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sunčanom položaju, pa su zato naročito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajivači cveća lansiraju po neku novu vrstu na tržište.

Kod nas, uglavnom uspevaju i najviše se gaje kao ukrasne biljke poznate četiri vrste: Pelargonijum zonale uspravna muškatla, Pelargonijum petatum muškatla-lozica, viseća ili bršljanova muškatla, Pelargonijum grandiflorum - engleska ili velikocvetna muškatla i Pelargonijum Mome Soleray, šarenolisna muškatla.

Pelargonijum zonale - uspravna muškatla prilagođava se lako i u najlošijim uslovima. Uspeva u bilo kojoj vrsti zemlje, ali ipak voli nešto težu zemlju (kompost izmešan sa peskom), naročito zato što je izložena celo leto suncu. Danas ih ima različitih boja - od bele do ljubičaste - a postoje sorte sa cvetovima jednostavnim i duplim. Duple su starije vrste i one ne cvetaju toliko bogato. Muškatla nije osetljiva i lako se gaji. Izložena suncu bujno raste i mnogo cveta (naročito mlađe) od proleća do kasne jeseni. Presađivati je treba svakog proleća i tada joj se malo žilice i grančice skrate. Zimi se grančice ne seku jer mogu lako da istrule.

Uspravne muškatle treba leti obilno zalivati i s vremena na vreme prihranjivati. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne pokvase cvetovi i listovi. Zimi se vrlo retko zaliva. Muškatla lako prezimi u svetloj prostoriji koja je zaštićena od mraza, na temperaturi 5 do 8°C. Razmnožava se reznicama, a uživljava se lako i brzo.

Pelargonijum peltatum - muškatla - lozica ili viseća muškatla je veoma pogodna za terase, balkone, police i viseće korpice. Pušta grančice na niže, koje mogu da narstu do jednog metra dužine. Lišće joj je svetlo, mesnato, krto, sasvim slično bršljanovim. Ima ih sa jednostavnim i duplim cvetovima, bele, roza, svetlo roza, crvene, tamno crvene i ružičaste boje. Razmnožava se reznicama.

Pelargonijum grandiflorum - engleska ili veliko cvetna muškatla je mnogo nežnija i osetljivija od prethodne ali je njen cvet krupniji, veoma lep, sa prelepim šarama; cveta samo jednom godišnje kasno u proleće. Lišće joj je čvrsto, kovrdžavo a na ivici nareckano. Posle precvetavanja treba joj grančice nešto skratiti-orezati. Voli mnogo svetlosti, pa je treba držati na sunčanom prozoru. Za vreme velikih vrućina, leti, treba je malo zakloniti. Engleska muškatla traži nešto lakšu mešavinu zemlje: 3 dela klijališne, 2 dela listovke sa dodatkom peska. Zahteva takođe dobru drenažu. Razmnožava se reznicama. Pelargonijum huy Mome Soleray - muškatla šarenolisna. Lišće joj je obojeno belim, tamno-zelenim ili bakarno smeđim šarama. Raste sporije od ostalih vrsta i niskog je rasta. Veoma je lepa i dekorativna sa svojim šarenim lišćem. Cvet joj sitan, crven, neupadljiv. Gaji se samo zbog svog šarenog lišća. Razmnožava se reznicama, a neguje kao i druge vrste.

Petunija

Sezonska cvetnica koja je uz pelargoniju (muškatla) najrasprostranjenija letnja biljka, a naročito se mnogo sadi u žardinjere za prozore i balkone, kao i u kućnom vrtu.

Cvetovi su levkasti, zvonoliki, mogu biti jednostavni ili puni, kovrdžavi sa mirisom ili bez, veliki ili mali - ružičasti, tamno ili svetlocrveni, plavi, indigo - ljubičasti ili beli, a postoje i šareno prugaste sorte tzv. zvezda petunije.

Uzgaja se iz sitnog semena koje se seje u januaru, u finu sitnu zemlju, ili gotov supstrat. Temperatura supstrata za klijanje semena treba da bude od 22°C- 24°C uz visoku vlažnost vazduha 100%, sve do pojave klice, onda se temperatura smanjuje kao i vlažnost vazduha. Za 4-5 nedelja uz redovno provetravanje, prihranu i zaštitu razviju se biljčice spremne za pikiranje. Presađivanje počinje kad se formira najmanje jedan par pravih listova, u male saksije prečnika 6 cm. Dalja briga o rasadu se svodi na preventivna prskanja preparatima na bazi bakra, prihranu i obavezno razmicanje saksija da bi se izbeglo izduživanje biljaka i njhovo poleganje. Dnevna temperatura u ovom periodu se održava između 16°C i 24°C, a noćna između 14°C i 18°C. Do pojave cvetova prođe još 5-6 nedelja (od pikiranja). Napolje se iznosi i presađuje u veće saksije ili žardinjere u aprilu kad prođu pozni prolećni mrazevi.

Uzgoj je dosta težak, pa je najbolje kupiti već gotov rasad.

Za obilno cvetanje traži istočnu ili zapadnu ekspoziciju. Može se saditi i na južnoj strani ali sa podnevnim hladom da bi se izbegla svenulost biljke. Na severnoj strani gubi postojeće cvetove, pupoljci prestaju da se stvaraju, i najčešće je napadaju vaši, postaje lepljiva i polako vene.

Traži redovno i obilno zalivanje sa kišnicom ili odstajalom vodom i to najbolje rano ujutro dok je list još hladan da bi se izbegle ožegotine na listovima i cvetovima. Na svakih 10-ak dana zalivati sa dodatkom prihrane za cvetanje (veći procenat fosfora i kalijuma nego azota).

Dalja nega obuhvata uklanjanje uvelih cvetova, da bi se povećalo stvaranje novih pupoljaka, a ne stvaranje semena.